O prevenciji i lečenju najčešćih bolesti bubrega jednim klikom.Incidenca bolesti bubrega raste veoma brzo. Pridružite se misiji prevencije i brige o problemima bubrega.

« Table of Contents

Poglavlje 5 Najčešće bolesti bubrega

Topics
  • Najčešće bolesti bubrega
  • Akutna bubrežna insuficijencija
  • Hronična bolest bubrega
  • Urinarna infekcija
  • Nefrotski sindrom
  • Kamen u bubregu
  • Benigna hipertrofija prostate

Bolesti bubrega su podeljene u dve grupe:

• Internističke bolesti bubrega: Ovde spadaju slabija funkcija bubrega, infekcije urinarnih puteva i nefrotski sindrom i ove bolesti leče nefrolozi. Bolesnici sa uznapredovalom bubrežnom insuficijencijom moraju da se leče dijalizom ili transplantacijom bubrega.

• Hirurške bolesti: U ove bolesti spadaju kamen u bubregu, bolesti prostate i tumori bubrega ili mokraćnih puteva. Njih leči urolog operativno, endoskopijom ili litotripsijom (“razbijanjem” kamena posebnim aparatima).

Koja je razlika između urologa i nefrologa?

Nefrolozi su stručnjaci za lečenje internističkih bolesti bubrega, za usporavanje napredovanja bolesti, kao i za lečenje bolesnika na dijalizi i bolesnika sa transplantiranim bubregom. Urolozi su stručnjaci za lečenje hirurških bolesti bubrega i urinarnih puteva, kao što su uklanjanje tumora u bubrezima, bešici ili prostati, hirurško uklanjanje kamena u bubregu ili mokraćnim putevima itd.

Najčešće bolesti bubrega

Medicinski
Medicinski
Akutna bubrežna insuficijencija
Hronična bolest bubrega
Infekcija urinarnih puteva
Nefrotski sindrom
Kamen u bubregu
Problemi s mjehura i prostate
Kongenitalne mokraćne anomalije
Rak

Bubrežna insuficijencija

Značajno smanjenje sposobnosti bubrega da filtrira i eliminiše štetne produkte



Akutna bubrežna insuficijencija predstavlja nagli gubitak bubrežne funkcije.
Kratkotrajni tretman često dovodi do oporavka funkcije bubrega.

metabolizma i da održava elektrolitsku ravnotežu se naziva bubrežna slabost ili insuficijencija. Povećanje vrednosti kreatinina i ureje u krvi obično znači da postoji poremećaj rada bubrega i bolest. Bubrežna insuficijencija se obično deli na dva tipa: akutna bubrežna insuficijencija i hronična bolest bubrega (hronična bubrežna insuficijencija).

Akutna bubrežna insuficijencija

Nagli pad ili gubitak bubrežne funkcije se naziva akutna bubrežna slabost ili akutna bubrežna insuficijencija (ABI). Kod većine bolesnika dolazi do smanjenja količine urina izlučenog za 24h. Važni uzroci ABI su uporan dugotrajan proliv, uporno povraćanje, dugotrajna hipotenzija, sepsa, neželjeno dejstvo nekih lekova (na primer nesteroidnih lekova protiv bolova - NSAIL), u tropskim krajevima malarija itd. Odgovarajućim lečenjem, u većini slučajeva se bubrežna funkcija može oporaviti.

Hronična bolest bubrega

Postepeni, progresivni i nepovratni gubitak funkcije bubrega koji se dešava u periodu od nekoliko meseci do nekoliko godina se naziva hronična bolest bubrega ili hronična bubrežna insuficijencija (HBI). Obično u HBI bubrežna funkcija slabi sporo, ali kontinuirano. Posle izvesnog, obično dužeg vremena, bolest ulazi u fazu kada bubrezi skoro potpuno prestaju da rade. Ova odmakla i po život opasna faza bolesti se naziva terminalna bubrežna insuficijencija (TBI, ili na engleskom skraćenica ESKD ili ESRD).

HBI je pritajena bolest i često napreduje neopaženo. U ranim fazama TBI, znaci i simptomi bolesti su retki i nespecifični. Uobičajeni simptomi TBI mogu biti opšta slabost, gubitak apetita, mučnina i povraćanje, generalizovani edemi, povišen krvni pritisak itd. Dva najvažnija i najčešća uzroka TBI su šećerna bolest i hipertenzija.



Postepeno pogoršanje i nepovratni gubitak bubrežne funkcije koje se dešava u dužem
vremenskom periodu naziva se hronična bolest bubrega ili hronična bubrežna
insuficijencija (HBI).

Nalaz belančevina u urinu, povišen kreatinin u krvi i mali, skvrčeni bubrezi na ultrazvuku ukazuju na dijagnozu HBI. Vrednost kreatinina u krvi je parametar bubrežne funkcije i ona raste kako bolest napreduje.

U ranim fazama HBI, bolesniku su neophodni odgovarajući lekovi i dijetalni režim ishrane. Ne postoje lekovi koji mogu da izleče ovu bolest. Treba znati da sa starenjem, bubrežna funkcija takođe opada. Pridružena oboljenja kao što su dijabetes i hipertenzija, ukoliko nisu pod dobrom kontrolom, doprinose bržem pogoršanju bubrežne funkcije, zajedno sa starenjem.

Cilj lečenja je da se uspori napredovanje bolesti i preduprede komplikacije i da se na taj način bolesnik održava u dobrom stanju što duže vreme, bez obzira na ozbiljnost faze bolesti.

Kada bolest dostigne završnu fazu (terminalnu fazu bubrežne insuficijencije, na engleskom End Stage Kidney Disease, ESKD), došlo je do gubitka preko 90% bubrežne funkcije (kreatinin u krvi je tada obično preko 700 do 900 μmol/l, mada to zavisi i od mišićne mase bolesnika). U ovoj fazi bolesti jedini načini daljeg lečenja su dijaliza (hemodijaliza ili peritonealna dijaliza) i transplantacija bubrega.

Dijaliza je proces prečišćavanja krvi od nusprodukata metabolizma i viška vode iz organizma kada bubreg prestane da radi. Dijaliza nije izlečenje HBI. U terminalnoj fazi HBI (TBI ili ESKD/ESRD), bolesniku je neophodno lečenje ponavljanim dijalizama doživotno, odnosno do uspešne transplantacije. Postoje dve metode dijalize: hemodijaliza i peritonealna dijaliza.

Hemodijaliza (HD) je najrasprotranjenija vrsta dijalize. U njoj se koristi specijalan aparat kojim se uklanjaju štetne materije, kao i višak vode i soli. Kontinuirana ambulatorna peritonealna dijaliza (CAPD) je druga vrsta dijalize



Dijaliza je metod veštačkog uklanjanja štetnih materija i viška tečnosti iz krvi
kada bubrezi otkažu.

koja može da se radi kod kuće ili na radnom mestu, bez pomoći aparata.

Najoptimalniji vid lečenja je transplantacija bubrega i za sada to je i jedini način izlečenja od TBI (završne faze HBI).

Infekcija urinarnih puteva

Peckanje i često mokrenje, bol u “malom stomaku” i povišena temperatura su česti znaci infekcije urinarnih puteva (UTI). Prisustvo belih krvnih zrnaca (leukocita) u urinu može da ukazuje na UTI.

Većina bolesnika sa UTI reaguje dobro na odgovarajuću antibiotsku terapiju. UTI kod dece zahteva posebnu pažnju. Odlaganje ili neadekvatno lečenje UTI kod ovog uzrasta bolesnika može za posledicu imati nepovratno oštećenje bubrega u razvoju.

Ako se radi o ponavljanim i upornim UTI, važno je isključiti opstrukciju urotrakta, kalkulozu, anatomske nenormalnosti urotrakta, kao i urogenitalnu tuberkulozu. Najvažniji razlog za ponavljane urinarne infekcije u detinjstvu je vezikoureteralni refluks (VUR). VUR je urođena nenormalnost pri kojoj dolazi do vraćanja urina iz bešike nazad u jedan ili u oba uretera, pa sve do bubrega, umesto normalnog toka urina, od bubrega ka bešici.

Nefrotski sindrom

Nefrotski sindrom se sastoji od istovremenog prisustva otoka (edema, tj. oticanja lica ili stopala i potkolenica), masivne proteinurije (veće od 3,5 grama proteina u urinu dnevno), hipoalbuminemije (niske vrednosti albumina u krvi) i povišenog nivoa holesterola u krvi. Ovi bolesnici mogu imati normalan ili povišen krvni pritisak, kao i različite stepene bubrežne disfunkcije procenjene nivoom kreatinina u krvi.



Odlaganje lečenja ili neadekvatna dijagnostika urinarnih infekcija kod dece može
dovesti do trajnog oštećenja bubrega u razvoju, što može imati ozbiljne posledice.

Postoji više uzroka nefrotskog sindroma koji različito reaguju na terapiju i važno je što pre postaviti pravu dijagnozu. Retki su pacijenti koji nakon prekida terapije ostaju trajno bez simptoma, već se kod većine bolest vraća, tj. postoje periodi zalečenja (remisije) naizmenično sa novim zamasima (relapsima) bolesti, a u zavisnosti od faze lečenja.

Važno je znati da je, kada se radi o lečenju dece sa nefrotskim sindromom, na duge staze ishod bolesti, odnosno lečenja, odličan. Ona žive zdravo i sa normalnom bubrežnom funkcijom.

Kamen u bubregu

Kamen (kalkulus) u bubregu predstavlja čest i važan problem vezan za bubrege. Kamen se može naći u bubregu, mokraćovodu ili u bešici. Česti simptomi kamena u bubregu su jaki, nepodnošljivi bolovi, muka i povraćanje, krv u mokraći itd. Neki ljudi, međutim, mogu imati kamen u bubregu, čak i duže vreme, a da pri tome nemaju bilo kakve simptome (pritajeni kamen).

Za postavljanje dijagnoze kamena obično se koriste nativni RTG snimak trbuha i ultrazvučni pregled.

Većina malih kamenčića može da se izmokri spontano, uz unošenje veće količine tečnosti. Ako kamen izaziva jake bolove ponavljano, ili ponavljane infekcije, opstrukciju urinarnog puta ili oštećenje bubrega, mora da se ukloni. Optimalna metoda vađenja kamena zavisi od njegove veličine, lokalizacije i vrste kalkulusa. Najčešće metode su litotripsija, endoskopija (perkutana nefrolitotripsija, cistoskopija i ureteroskopija) i otvorena hirurgija.

Rizik od ponovnog nastajanja kamena je veliki (50 do 80%) i zato se svim pacijentima preporučuju povećan unos tečnosti, redukcija soli i mesa u ishrani i periodični kontrolni pregledi.



Kamen u bubregu može da bude prisutan godinama bez simptoma.

Benigna hipertrofija prostate (BPH)

Prostata je žlezda prisutna samo kod muškaraca. Smeštena je odmah ispod bešike i okružuje početni deo uretera. Ova žlezda počinje da raste posle 50-e godine života. Ovako uvećana prostata pritiska uretru i pravi probleme pri mokrenju, naročito starijim muškarcima.

Glavni simptomi BPH su češće mokrenje (naročito noću) i kapanje na kraju mokrenja.

Pregled prostate prstom kroz čmar (tzv. digitalni analni pregled) i ultrazvučni pregled su dva najvažnija dijagnostička postupka za BPH.

Veliki broj pacijenata sa blagim ili umerenim simptomima BPH može biti efikasno lečen dugo godina samo lekovima. Bolesnici sa težim simptomima ili sa veoma uvećanom prostatom moraju biti operisani – endoskopskim uklanjanjem žlezdanog tkiva (TURP) ili klasičnom totalnom prostatektomijom.



BPH je najčešći razlog urinarnih simptoma kod starijih muškaraca.
wikipedia
Indian Society of Nephrology
nkf
kidneyindia
magyar nephrological tarsasag