O prevenciji i lečenju najčešćih bolesti bubrega jednim klikom.Incidenca bolesti bubrega raste veoma brzo. Pridružite se misiji prevencije i brige o problemima bubrega.

« Table of Contents

Poglavlje 9 Akutna bubrežna insuficijencija

Topics
  • Uzroci i simptomi
  • Dijagnoza
  • Lečenje
  • Prevencija

Šta je akutna bubrežna insuficijencija (ABI)?

U akutnoj bubrežnoj insuficijenciji (akutnom oštećenju bubrega) dolazi do naglog gubitka bubrežne funkcije u vrlo kratkom vremenskom periodu (u toku par sati, dana ili nedelja), obično je privremenog karaktera i reverzibilna.

Šta uzrokuje akutnu bubrežnu insuficijenciju?

Akutna bubrezna insuficijencija se može javiti iz više razloga. Njeni česti uzroci su:

1. Smanjenje protoka krvi kroz bubrege zbog: dehidratacije uzrokovane prolivom i/ili teškim povraćanjem, krvarenja, opekotina ili pada krvnog pritiska.

2. Teška infekcija, teška bolest ili stanje posle velike operacije.

3. Naglo nastao zastoj u oticanju urina, najčešće zbog neprepoznate opstrukcije protoka urina uvećanom prostatom ili posle terapije zračenjem male karlice ili zbog kamena u jedinom funkcionalnom bubregu.

4. Ostali uzroci: određene bolesti bubrega, začepljenje obe bubrežne arterije, ujed zmije, leptospiroza, komplikacije u trudnoći, neželjeni efekti nekih lekova (NSAIL, aminoglikozida, jodnog kontrasta, nekih biljnih preparata).

Simptomi akutne bubrežne insuficijencije

U akutnoj bubrežnoj insuficijenciji dolazi do naglog pogoršanja bubrežne funkcije sa nagomilavanjem štetnih produkata i poremećajem u balansu tečnosti i elektrolita, pa bolesnik ispoljava rane i značajne simptome. Vrsta i težina simptoma se razlikuje od pacijenta do pacijenta. Ti simptomi su sledeći:

1. Simptomi zbog osnovne bolesti koja je dovela do ABI (proliv, krvarenje, febrilnost, drhtavica, itd).



Akutna bubrežna insuficijencija je naglo nastali i obično samo privremeni gubitak bubrežne funkcije.

2. Smanjenje količine urina (ova količina može kod malog broja pacijenata ostati normalna).

3. Oticanje skočnih zglobova i dobitak u težini zbog retencije tečnosti.

4. Gubitak apetita, mučnina, povraćanje, štucanje, zamor, malaksalost i konfuznost.

5. Teški i po život opasni simptomi kao što su nedostatak vazduha, bol u grudima, konvulzije ili koma, povraćanje krvi i poremećaj srčanog ritma zbog visokog nivoa kalijuma u krvi.

6. U ranoj fazi akutne bubrežne insuficijencije neki bolesnici su bez simptoma i bolest se otkriva slučajno, kada se urade analize krvi zbog drugih razloga.

Dijagnoza akutne bubrežne insuficijencije

Mnogi pacijenti sa akutnom bubrežnom insuficijencijom nemaju posebne simptome ili su potpuno bez simptoma. Zbog toga, kod svakog pacijenta sa bolešću koja može da prouzrokuje akutnu bubrežnu insuficijenciju, kao i u slučaju postojanja i najmanje sumnje na mogućnost njenog razvoja, treba uraditi i ispitivanje u tom smislu. Dijagnoza ABI se potvrđuje analizama krvi (porastom kreatinina i ureje u krvi), merenjem količine urina za 24h (diureze), pregledom celokupnog urina i ultrazvučnim pregledom urotrakta. Kod bolesnika sa ABI, potrebno je uzeti detaljnu anamnezu i uraditi kompletan fizikalni pregled, kao i različita dopunska ispitivanja da bi se utvrdili uzrok, kompikacije i tok bolesti.

Lečenje akutne bubrežne insuficijencije

Kod većine bolesnika, pravilno lečenje akutne bubrežne insuficijencije dovešće do oporavka bubrežne funkcije.

Svako odlaganje ili neadekvatno lečenje teške forme akutne bubrežne insuficijencije može biti opasno po život.



Simptomi akutne bubrežne insuficijencije su posledica kako osnovnog uzroka
bolesti, tako i gubitka bubrežne funkcije.

Glavni postupci u lečenju akutne bubrežne insuficijencije su:

1. Korekcija ili lečenje osnovnog uzroka bubrežnog oštećenja.

2. Lekovi u ABI i suportivna terapija.

3. Dijetetske mere.

4. Dijaliza.

1. Korekcija/ lečenje uzroka bubrežnog oštećenja:
  • Utvrđivanje i lečenje osnovne bolesti je najvažniji aspekt lečenja akutne bubrežne insuficijencije.
  • Specifično lečenje osnovnog uzroka kao što je korekcija hipotenzije, lečenje infekcije, opstukcije urotrakta itd. je neophodno za oporavak bubrežne funkcije.
  • Ovakvim lečenjem se sprečava dalje oštećenje bubrega, pa se i time pruža mogućnost za njihov oporavak.
2. Lekovi u ABI i druge pomažuće mere:
  • Cilj je da se lekovima pomogne bubrezima i da se spreče ili leče moguće komplikacije.
  • Lečenje infekcija i izbegavanje lekova koji mogu da budu štetni za bubrege (na pr. NSAIL).

Ako je diureza očuvana, upotreba diuretika kao što je furosemid može da pomogne da se poveća količina urina i time spreči stvaranje viška tečnosti u organizmu, a posebno u plućima što je inače razlog za kratak dah i nedostatak vazduha kod ovih bolesnika.

Suportivni lekovi: lekovi koji se daju da se koriguje nizak ili visok krvni pritisak, zatim lekovi protiv mučnine i povraćanja, za kontrolu nivoa kalijuma u krvi, za smanjenje osećaja nedostatka vazduha i lekovi protiv konvulzija.



U akutnoj bubrežnoj insuficijenciji, bubrezi se obično
potpuno oporave uz odgovarajuću terapiju.
3. Dijetetske preporuke
  • Adekvatna restriktivna dijeta sprečava ili smanjuje simptome ili komplikacije akutne bubrežne insuficijencije.
  • Merenje i kontrola unosa vode. Dnevni unos tečnosti mora biti precizno zadat, na osnovu merenja količine urina i stanja nivoa tečnosti u organizmu. Obično je neophodna restrikcija unosa da bi se sprečio nastanak edema i komplikacije kao što je nedostatak vazduha.
  • Ograničenje unosa kalijuma. Izbegavati hranu bogatu kalijumom kao što je paradajz, voće, voćni sokovi, suvo voće itd, da bi se sprečio nastanak hiperkalijemije (povišenog nivoa kalijuma u krvi), koja može biti veoma ozbiljna i po život opasna komplikacija.
  • Smanjenje unosa soli. Ograničavanje ovog unosa može pomoći u kontroli žeđi, stvaranja edema i komplikacija kao što su hipertenzija i nedostatak vazduha.
  • Obezbediti odgovarajuću nutriciju i dovoljan unos kalorija.
4. Dijaliza

Kod manjeg broja pacijenata sa akutnom bubrežnom insuficijencijom, može privremeno biti neophodno lečenje dijalizom, dok im se bubrezi ne oporave.

Šta je dijaliza?

Dijaliza je postupak zamene funkcija oštećenih bubrega uz pomoć veštačkog bubrega ili prečišćavanjem krvi preko trbušne maramice. Ona spašava život ljudima sa teškom formom akutne bubrežne insuficijencije. Njeni najvažniji zadaci su da ukloni štetne materije i višak tečnosti i da koriguje acidozu i elektrolitske poremećaje. Dva su, dakle, oblika dijalize: hemodijaliza i peritonealna dijaliza.

U ABI, bubrezi se obično potpuno oporave uz pravilnu terapiju.



U akutnoj bubrežnoj insuficijenciji, rana i ispravna terapija obično dovodi do
oporavka bubrega i bez potrebe da se radi dijaliza.

Kada je dijaliza neophodna u akutnoj bubrežnoj insuficijenciji?

Dijaliza je potrebna za neke pacijente sa teškim oblicima akutnog oštećenja bubrega kada se simptomi i komplikacije pogoršavaju i pored adekvatnog konzervativnog lečenja. Najčešći razlozi za dijalizu u ABI su po život opasni: višak vode u organizmu (sa ili bez smanjene diureze), hiperkalijemija i teška acidoza.

Koliko dugo je potrebno raditi dijalizu u akutnoj bubrežnoj insuficijenciji?

  • Kada je dijaliza (bilo hemodijaliza bilo peritonealna dijaliza) neophodna bolesnicima sa akutnom bubrežnom insuficijencijom, ona se privremeno sprovodi sve dok se funkcija bubrega ne oporavi.
  • Obično se oporavak rada bubrega desi za 1 do 4 nedelje i to je otprilike vreme u kojem može biti neophodno i lečenje dijalizama.
  • Lečenje dijalizom u ABI je obično privremeno pošto se bubrezi na kraju u većini slučajeva oporave, a njeno odlaganje iz straha da će ona biti potrebna za stalno, može biti opasno po život bolesnika sa ABI.

Prevencija akutne bubrežne insuficijencije

  • Blagovremeno lečenje mogućih uzroka i česta kontrola bubrežne funkcije kod rizičnih pacijenata.
  • Prevencija hipotenzije i njena brza korekcija.
  • Izbegavanje nefrotoksičnih lekova i blagovremeno lečenje infekcije i smanjene diureze.


Dijaliza je neophodna obično samo nekoliko dana, ali odlaganje da se ona
započne kada je nužna, može biti opasno po život.
wikipedia
Indian Society of Nephrology
nkf
kidneyindia
magyar nephrological tarsasag