O prevenciji i lečenju najčešćih bolesti bubrega jednim klikom.Incidenca bolesti bubrega raste veoma brzo. Pridružite se misiji prevencije i brige o problemima bubrega.

« Table of Contents

Poglavlje 19 Kamen u bubregu ili u mokraćnim putevima

Topics
  • Uvod
  • Vrste
  • Faktori rizika
  • Simptomi
  • Dijagnoza
  • Prevencija
  • Lečenje

Kamen (kamenac, kalkuloza) u urinarnom traktu je česta urološka bolest. Kamen u bubregu može izazvati najnepodnošljivije bolove, ali isto tako može postojati i bez ikakvih tegoba. Kalkuloza može komplikovati urinarne infekcije i/ili dovesti do oštećenja bubrega, ako se ne leči kako treba. Kada se kamen u urotraktu jednom javi, često se ponovo stvara, pa je jasno da su shvatanje načina na koji on nastaje, prevencija tog nastanka, kao i lečenje postojećeg kamena, veoma bitni.

Šta je kamen u bubregu?

Kamen u bubregu je čvrsta kristalna tvorevina koja se stvara u bubregu. On nastaje usled stvaranja prezasićenog rastvora minerala (kalcijuma, fostata, urata, oksalata) i drugih malih čestica, što pogoduje nastajanju kristala. U tako prezasićenom rastvoru zatim dolazi do agregacije tih kristala, postepeno se masa slepljenih kristala uvećava i formira se kamen.

Normalno, urin sadrži supstance koje sprečavaju nastanak ili agregaciju kristala. Smanjena koncentracija tih inhibitora kristalizacije doprinosi stvaranju kamena. Urolitijaza je medicinski termin za kamenčiće u urinarnom traktu. Treba napomenuti da sastav žučnih kamenaca (nađenih u žučnoj kesi) i bubrežnih kamenaca/kamenčića, nije isti.

Koja je veličina, oblik i lokacija urinarnih kamenčića?

Kamenčići u bubregu mogu biti različite veličine i oblika. Mogu biti manji od zrna peska, ali i veličine loptice za tenis. Mogu biti okrugli ili ovalni, sa glatkom površinom, ali i nepravilnog oblika i sa mnogim bodljama na neravnoj površini. Ovi prvi, sa glatkom površinom, izazivaju manje bolova i šanse da se spontano izmokre su velike. Sa druge strane, kamičci sa nepravilnom i neravnom površinom mogu da prouzrokuju jače bolove i manje je verovatno da će doći do njihove



Kamen u bubregu ili ureteru je jedan od važnih uzroka nepodnošljivog bola u trbuhu.

spontane eliminacije. Kamenčići mogu da se jave bilo gde duž mokraćnih puteva, ali se češće otkrivaju u bubregu i zatim niz ureter, ponekad se zaglavljujući u njegovim suženim delovima.

Koje vrste kamena u bubregu postoje?

Postoje četiri glavne vrste kamena:

1. Kalcijumski kalkulusi: Ovo su najčešći kamenčići i čine 70 do 80% svih kalkulusa bubrega. Obično se radi o kalcijum-oksalatnim kalkulusima, a ređe o kalcijum-fosfatnim. Kalcijum-oksalatni kalkulusi su relativno tvrdi i teški za rastvaranje lekovima. Kalcijum-fosfatni kalkulusi se ponekad nalaze u alkalnom urinu.

2. Struvitni kalkulusi: Struvit (magnezijum-amonijum fosfat) je kamen koji se ređe nalazi (u oko 10 do 15% slučajeva kalkuloze) i on je uvek posledica urinarne infekcije koja je zahvatila i karlično-čašični system bubrega. Nešto je češći kod žena i on se uvećava-raste samo u alkalnom urinu.

3. Uratni kalkulusi: Uratni kalkulusi nisu tako česti (čine 5 - 10% kalkuloze bubrega) i češći su kod povišene koncentracije urične (mokraćne) kiseline u urinu i kada je urin stalno kiseo. Uratni kalkulusi mogu nastati kod ljudi koji boluju od gihta, koji jedu mnogo proteina životinjskog porekla (puno mesa), koji su dehidrirani ili kod ljudi koji primaju hemioterapiju. Uratni kamičci su radiolucentni pa se teže otkrivaju na RTG nativnom snimku abdomena.

4. Cistinski kalkulusi: Cistinski kalkusi su retki i posledica su naslednog oboljenja koje se zove cistinurija. Cistinuriju karakteriše visok nivo cistina u urinu.



Urinarne kamenčiće najčešće otkrivamo u bubregu i ureteru (mokraćovodu).

Šta je to koraliformni kamen?

Koraliformni kamen je veoma veliki, obično sastavljen od struvita i on ispunjava veliki deo izvodnog sistema bubrega, kao “kalup” bubrežne karlice i čašica, pa izgleda kao neki veliki koral ili kao jelenski rogovi (“staghorn” na engleskom). U najvećem broju slučajeva, koraliformni kamen izaziva minimalne ili uopšte ne izaziva bolove, pa se dijagnoza kasno postavlja, a posledica može biti trajno oštećenje bubrega.

Koji faktori doprinose nastanku urinarnog kamena?

Svako može dobiti kamen u bubregu. Nekoliko faktora povećava rizik za to:

  • Nedovoljan unos tečnosti – naročito vode, tj. dehidratacija.
  • Porodična sklonost ka stvaranju kamena u bubregu.
  • Ishrana: previše proteina životinsjskog porekla, soli i oksalata, a premalo vlakana i kalijumom bogatih citrusa.
  • 75 % kalkulusa u bubrezima i 95% kalkulusa u žučnoj kesi se javlja kod muškaraca. Najosetljivi su muškarci od 20 do 70 godina, kao i gojazne osobe.
  • Dugotrajna vezanost za postelju, tj. nepokretnost.
  • Život u području sa toplom i vlažnom klimom.
  • Ponavljane urinarne infekcije i zastoj urina.
  • Metaboličke bolesti: hiperparatiroidizam, cistinurija, giht itd.
  • Određene vrste lekova kao što su antacidi, neki antibiotici, neki diuretici itd.

Koji su simptomi kamena u urinarnom traktu?

Simptomi variraju u zavisnosti od veličine, oblika i lokacije kamena. Najčešće su sledeće situacije, što se tiče tegoba, tj. simptoma:



Smanjen unos vode i porodična anamneza o kalkulozi bubrega su dva
najvažnija faktora rizika za nastanak kamena u bubregu.
  • Bol u trbuhu.
  • Bez tegoba. Kamen u urosistemu se slučajno otkrije pri rutinskim pregledima ili pri pregledima koji su indikovani zbog drugih razloga. Ovakvi kamenčići koji se slučajno otkrivaju i ne daju nikakve simptome nazivaju se “tihi kalkulusi”.
  • Često mokrenje i stalno prisutan nagon za mokrenje su prisutni kod pacijenata sa kamenom u bešici.
  • Mučnina ili povraćanje.
  • Pojava krvi u urinu (hematurija).
  • Bol i/ili pečenje pri mokrenju.
  • Ako se kamenčić iz bešike prilikom mokrenja zaglavi na ulazu u uretru (mokaćnu cev), mokrenje naglo prestaje.
  • Izbacivanje kamenčića urinom napolje.
  • Ponekad urinarni kalkulusi izazivaju komplikacije kao što su ponavljane urinarne infekcije ili zastoj urina, dovodeći do privremenog ili trajnog oštećenja bubrega.

Karakteristike bola u trbuhu izazvanog kamenom u urinarnom traktu

  • Jačina i lokacija bola može da varira od jednog do drugog pacijenta, u zavisnosti od vrste, veličine i položaja kamena u urinarnom traktu. Podsećamo da veličina kamena ne mora da korelira sa jačinom bola. Omanji neravni kamenčići obično više bole nego veći kamenčići glatkih površina.
  • Bol zbog kamena može varirati od tupog bola u slabini do naglo nastalog jakog nepodnošljivog bola. Bol se pojačava pri promeni položaja tela i pri drmusanju u prevozu. Može da traje nekoliko minuta, pa sve do nekoliko sati pre nego što popusti. Naizmenično pojačavanje i smanjenje bola je karakteristično za kamen koji se spušta niz ureter.


Bol u trbuhu i pojava krvi u urinu bude jaku sumnju na postojanje kamena u urotraktu.
  • Bol se javlja na onoj strani trbuha gde je kamen. Klasična slika je bol od slabine do prepone i obično je praćen mučninom i povraćanjem.
  • Kamen u bešici takođe može da izazove bol nisko u karlici, kao i prilikom mokrenja, često ga muškarci osećaju na vrhu penisa pri mokrenju.
  • Mnogi će zbog naglo nastalog i jakog bola u stomaku usled urinarnog kamena odmah potražiti medicinsku pomoć.

Mogu li bubrežni kamenčići da oštete bubreg?

Da, kamenčići u bubregu ili ureteru mogu da zaustave protok urina. Ovakav zastoj može dovesti do proširivanja bubrežne karlice i čašica u bubregu. Dugotrajna opstrukcija oticanja urina iz bubrega može da ošteti bubreg.

Dijagnoza urinarnog kamena

Ispitivanje se vrše ne samo da bi se postavila dijagnoza kalkuloze urinarnog trakta i otkrile njene komplikacije, već i da se utvrde uzroci koji su doveli do njenog nastanka.

Radiološka ispitivanja

Ultrazvučni pregled urotrakta: Ovaj pregled je prilično dostupan, nije skup i predstavlja jednostavan i najčešće korišćen dijagnostički postupak kako za otkrivanje kalkuloze urotrakta, tako i za utvrđivanje eventualnog postojanja zastoja urina.

RTG nativni snimak urotrakta: Na rentgenskom snimku urotrakta se mogu videti veličina, oblik i položaj kamičaka urotrakta. Ovo je metoda izbora praćenja svih kalkulusa urotrakta koji sadrže kalcijum, pre i posle lečenja. Njime se ne mogu otkriti radiolucentni kalkulusi, kao što su uratni.



Oprez: “tihi kamen” u urotraktu može biti prisutan bez ikakvih simptoma i ne
izazivajući bol, a da pri tome dovede do oštećenja bubrega.

CT pregled: CT (pregled skenerom) je krajnje precizan i daje definitivno najpouzdanije podatke o kamenu, njegovoj veličini i o tome da li izaziva zastoj urina ili ne. Intravenska urografija (IVU): Danas se manje radi nego ranije, a pruža veoma pouzdane podatke o kamenu i o opstrukciji urotrakta. Glavna korist od ovog pregleda je to što daje informacije o funkciji bubrega. Struktura bubrega i detalji oko eventualnog zastoja u ureteru se najbolje procenjuju ovim pregledom. Nije od velike koristi i ne sme se koristiti ako je kreatinin u krvi povišen.

Laboratorijski pregledi

Analize urina: Da se utvrdi postojanje infekcije i da se meri pH urina; sakupljanje urina 24 sata da se odredi ukupna količina urina, kao i kalcijum, fosfor, urat, magnezijum, oksalat, citrate, natrijum i kreatinin u 24h urinu.

Analize krvi: Osnovne analize kao što su kompletna krvna slika, kreatinin u krvi, elektroliti, šećer u krvi i dodatne analize onih faktora koji mogu da doprinose stvaranju kamena a to su: kalcijum, fosfor, mokraćna kiselina (urat) i paratiroidni hormon.

Analize kamena: Kalkulusi koji se spontano izmokre ili se uklone različitim tehnikama, treba da se sačuvaju i pošalju na analizu. Pouzdaniji rezultat sastava kamena se dobija infracrvenom spektrometrijom ili rentgenskom difrakcijom, umesto hemijske analize. Tačan sastav kamena je veoma bitan za specifičan plan prevencije njegovog ponovnog javljanja.

Prevencija kamena

”Jednom kamen, uvek kamen.“ Kalkulusi urotrakta se vraćaju kod oko 50 do 70% pacijenata. Sa druge strane, ako se preduzmu prave mere prevencije i lečenja, ponovno javljanje kamena se smanjuje na 10% ili i ređe. Zbog toga, svi pacijenti koji su imali kamen u bubregu, treba da se pridržavaju sledećih mera prevencije.



Za dijagnozu kamena u urotraktu, ultrazvučni pregled, CT skener i RTG
pregled su najvažniji postupci.

Opšte mere

Dijeta je veoma važna i može uticati na stvaranje urinarnih kamenčića. Neke opšte mere koje su od koristi za sve bolesnike sa urinarnom kalkulozom:

1. Pijte što više tečnosti
  • Jednostavna i najvažnija mera u prevecniji stvaranja kamena je uzimanje što više vode i značaj ove mere se ne može dovoljno istaći. Pijte 12 do 14 čaša vode (tj. preko 3 litra) dnevno. Da biste bili sigurni da ćete uvek piti vodu, najbolje je da nosite bocu sa sobom.
  • Koju vodu piti? To je često pitanje. Bilo koja negazirana voda za piće je u redu – važniji je kvantitet od kvaliteta te vode.
  • Za prevenciju stvaranja kamena, važnije je koliko mokrimo dnevno od toga koliko smo tečnosti popili. Da biste bilo sigurni da ste uneli dovoljno vode, izmerite ukupnu količinu urina za 24h. Treba da je preko 2 do 2,5 litara dnevno.
  • Boja urina, tj. njegova koncentracija može da ukaže na to koliko vode pijete. Ako ste pili dovoljno vode tokom čitavog dana, urin će biti razređen, bistar i skoro bezbojan. Razređen urin ukazuje na to da su u njemu niske koncentracije minerala, što sprečava stvaranje kamena. Žuta, tamnija, koncentrovana mokraća ukazje na mali, tj. neadekvatan unos vode.
  • Za sprečavanje ponovnog nastanka kamena stvorite naviku da posle svakog obroka popijete dve čaše vode. Naročito je važno piti dve čaše vode i pre odlaska na spavanje, kao i još jednu dodatnu čašu vode svaki put kada se noću probudite da mokrite. Ako se noću budite nekoliko puta da biste mokrili, verovatno da pijete dovoljno tečnosti tokom i danju i noću.


Pijenje puno tečnosti je najjednostavnija i najbitnija mera prevencije i lečenja urinarne kalkuloze.
  • Povećan unos tečnosti je naročito preporučljiv fizički aktivnim ljudima kada su vrućine, jer postoji značajan gubitak vode znojenjem.
  • Unos negazirane tečnosti kao što su limunada, prirodni sok od ananasa, sok od paradajza bez konzervansa i soli, povećava ukupnu količinu unite vode i time pomaže u prevenciji nastanka kamena.
Koje su tečnosti preporučljive za prevenciju kamena u bubregu?

Limunada, prirodni sok od ananasa, sok od paradajza bez konzervansa i soli, pomažu u prevenciji nastanka kamena. Treba ipak imati na umu da barem 50% ukupnog unosa treba da bude obična voda.

Koje tečnosti treba da izbegava osoba sa kamenom u bubregu?

Treba izbegavati grejpfrut, sok od brusnice i sok od jabuke; jake čajeve, kafu, čokoladu i zaslađene napitke kao što su “kola” napici; kao i sva alkoholna pića, uključujući i pivo. Navedeni napici su povezani sa većim rizikom od stvaranja kamena u bubregu.

2. Ograničavanje unosa soli

Izbegavajte preterano korišćenje soli u ishrani. Izbegavajte razne slane grickalice, čips, kisele krastavčiće, turšiju itd. Konzumiranje preterano slane hrane povećava ekskreciju kalcijuma u urinu i time povećava rizik od kalcijumovih kamenčića. Unos kuhinjske soli treba ograničiti na manje od 6 grama (100 mEq natrijuma) dnevno, da bi se sprečio nastanak kamena u bubregu.

3. Smanjenje unosa belančevina životinjskog porekla

Smanjite unos nevegetarijanske hrane kao što su meso, piletina, riba i jaja. Ova



Čist, bistar, vodenast urin je znak da je unos tečnosti adekvatan.

hrana sadrži visoku koncentraciju purina/preteče mokraćne kiseline (urata) i nosi rizik stvaranja uratnih i kalcijumovih kamenčića.

4. Uravnotežena dijeta

Hranite se izbalansirano, sa što više povrća i voća u ishrani čime smanjujete kiselost krvi i urina. Od voća su preporučivi banana, ananas, borovnice, trešnje i višnje i pomorandže. Od povrća, savetuju se šargarepa, tikvice, bundeve, paprika. Jedite hranu bogatu vlaknima kao što su ječam, pasulj, ovas, sočivo. Izbegavajte ili smanjite unos prečišćene hrane kao što su beli hleb, paste i šećer. Visok unos šećera je povezan sa kamenjem u bubregu.

5. Drugi saveti

Smanjite unos C vitamina na manje od 1000 mg dnevno. Izbegavajte velike obroke kasno noću. Gojaznost je nezavisan factor rizika za nastanak kamena.

Posebne mere

1. Za prevenciju kalcijumskih kamenčića
  • Ishrana: Pogrešan je koncept da bolesnici koji imaju kamen u bubregu treba da izbegavaju unos kalcijuma. Držite zdravu dijetu, uključujući i unos mlečnih proizvoda koji sadrže kalcijum, da biste prevenirali nastanak kamena. Kalcijum iz hrane se u crevima veže za oksalat i time se smanjuje apsorpcija oksalata i opasnost od nastanka kamena. I obrnuto, ako je unos kalcijuma hranom smanjen, u crevima će biti više nevezanog oksalata koji se onda lako apsorbuje i povećava rizik od stvaranja oksalatnih kamenčića.
  • Sa druge strane, izbegavajte unos kalcijumskih suplemenata, kao i hrane siromašne kalcijumom, jer oba faktora povećavaju rizik od stvaranja kamena. Preporučljiviji su prirodni izvori kalcijuma u hrani, kao što su mlečni


Ograničavanje unosa soli u ishrani je vrlo važno
za prevenciju stvaranja kalcijumskih kamenčića.

proizvodi, nego suplementi kalcijuma, za pacijente koji imaju rizik za nastanak kamena u bubregu.

Ukoliko je pak uzimanje suplemenata kalcijuma neophodno, treba ih uzimati u toku obroka jer se i tako smanjuje ovaj rizik.

• Lekovi: Tijazidni diuretici su od koristi u prevenciji kalcijumskih kamenčića jer smanjuju ekskreciju kalcijuma urinom.

2. Za prevenciju oksalatnih kamenčića

Osobe sa kalcijum oksalatnim kamenčićima treba da ograniče unos hrane bogate oksalatima. Hrana bogata oksalatima obuhvata:

• Povrće: spanać, cveklu, sladak krompir.

• Voće i suvo voće: jagode, maline, grožđe, kikiriki, indijski orah, bademe, suve smokve.

• Druga hrana: ljute papričice, voćne kolače, marmeladu, crnu čokoladu, kikirki puter, soja, kakao.

• Pića: sok od grejpfruta, tamni “kola” napici, jak ili crni čaj.

3. Za prevenciju uratnih kamenčića
  • Izbegavajte sva alkoholna pića.
  • Izbegavate hranu bogatu proteinima životinjskog porekla i purinima, kao što su iznutrice (mozak, bubreg, džigerica), riba, a naročito ona bez krljušti (na primer sardine, haringa, losos pastrmka), svinjetina, piletina, biftek i jaja.
  • Smanjite unos mahunarki kao što su pasulj ili sočivo; povrća kao što su pečurke, spanać, špargla i karfiol.
  • Ograničite unos masne hrane kao što su prelivi za salate, sladoled i pržena hrana.


Oprez. Ograničavanje kalcijuma u dijeti doprinosi stvaranju kamena!

• Lekovi: Alopurinol blokira sintezu mokraćne kiseline i smanjuje njenu ekskreciju u urinu. Kalijum citrat alkalizuje urin i time smanjuje precipitaciju mokraćne kiseline, odnosno stvaranje kamena u kiselom urinu.

• Druge mere: Redukcija telesne težine. Gojazni pacijenti ne mogu da alkalizuju urin i time povećavaju rizik od nastanka uratnih kamenčića.

Lečenje kamena u urotraktu

Način i vrsta lečenja urinarnih kalkulusa zavise od jačine prisutnih tegoba kod bolesnika; veličine, položaja i uzroka nastanka kamena; kao i od prisustva ili odsutva urinarne infekcije i opstrukcije oticanja urina. Dva glavna modaliteta lečenja su:

A. Konzervativno lečenje

B. Hirurško lečenje

A. Konzervativno lečenje

Većina kamenčića u bubregu su mali (manji od 5 mm u prečniku), tako da mogu da se spontano izmokre za 3 do 6 nedelja od početka simptoma. Svrha konzervativnog lečenja u ovim situacijama je da ublaže simptome i da pospeše eliminaciju kamena bez hirurške intervencije. Hitno lečenje kamena u bubregu Ako se radi o neizdrživom bolu, biće možda neophodno intramuskularnih ili intravenskih injekcija nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), ili čak i opioida. Za manje jake bolove, često su i oralni lekovi dovoljno efikasni.

Veliki unos vode

Kod pacijenata sa jakim bolovima, unos vode treba da je umeren, a ne preteran, jer to može da pogorša bol. Ali, u periodima bez bolova,



Veliki unos vode će isprati veliki broj sitnih kalkulusa u urinu.

treba piti što više vode - od 2 do 3 litra dnevno. Pri tome, upamtite da pivo NIJE lek za bolesnika sa kamenom u bubregu.

Pacijenti sa jakom kolikom i pridruženom mučninom, povraćanjem i povišenom temperaturom, možda će zahtevati intravensku nadoknadu tečnosti infuzijama. Pacijent mora da sačuva kamen koji izmokri za analizu. Najjednostavnije je da to uradi tako što će mokriti kroz gazu ili kroz sito.

Ostale mere

Održavanje odgovarajuće kiselosti (pH) urina je veoma bitno, naročito za pacijente sa uratnom kalkulozom. Dalje, davanje lekova kao što su blokatori kalcijumovih kanala i alfa-blokatori inhibiraju spazme uretera i dovoljno ih dilatiraju da olakšaju prolazak kamena u ureteru. Ovo je naročito korisno za kalkuluse koji se nalaze u ureteru blizu mokraćne bešike. Zatim, lečenje pridruženih problema kao što su mučnina, povraćanje i urinarna infekcija. Najzad, treba se pridržavati svih opštih i posebnih mera prevencije koje su gore date (saveti u vezi ishrane, lekova itd).

B. Hirurško lečenje

Na raspolaganju je nekoliko različitih oblika hirurških intervencija za kamenje u bubregu koje se ne može lečiti konzervativnim merama. Najčešće korišćene hirurške metode su vantelesna litotripsija udarnim talasima (ESWL), perkutana nefrolitotripsija (PCNL), ureteroskopija i u retkim slučajevima otvorena hirurška intervencija. Metode su komplementarne jedna drugoj. Ove procedure vrši urolog koji odlučuje koja je metoda lečenja najbolja za određenog pacijenta.

Kom pacijentu sa kamenom u urotraktu je neophodno hirurško lečenje?

Većina bolesnika sa malim kamenčićima može biti efikasno lečena konzervativno. Hirurgija može biti neophodna u sledećim slučajevima:



Kamen u bubregu će se ponovo javiti u preko 50% slučajeva. Zato su
preporuke za prevenciju njegovog stvaranja od najveće važnosti.
  • Ako kamen izaziva ponavljani ili jak bol i ne eliminiše se spontano u određenom očekivanom vremenskom periodu.
  • Ako je kamen isuviše veliki da bi se očekivala njegova spontana eliminacija. Kalkulusi > 6 mm će možda zahtevati hiruršku intervenciju.
  • Ako kalkulus pravi značajnu opstrukciju, dovodi do zastoja u oticanju urina i oštećuje bubreg.
  • Ako kamen u urotraktu dovodi do ponavljanih uroinfekcija ili ponavljanih hematurija.

Hitna hirurška intervencija može biti potrebna za pacijente sa bubrežnom insuficijencijom na terenu opstrukcije jedinog funkcionalnog bubrega ili istovremene opstrukcije oba bubrega.

1. ESWL – Litotripsija vantelesnim (ekstrakorporalnim) udarnim talasima (shock-wave)

ESWL ili vantelesna litotripsija udarnim talasima je poslednji, efikasan i najčešće korišćen način lečenja kamena u bubregu. ESWL je idealna za kamene u bubregu manje od 1,5cm u prečniku ili za kalkuluse u gornjem delu uretera.

U litotripsiji, visoko-fokusirani udarni talasi ili ultrazvučni talasi koje proizvodi litotriptorski aparat, lome kamenje. Kamenčići se lome u manje delove koji se lakše mogu eliminisati kroz mokraćne puteve, tj. urinom. Posle litotripsije, pacijentu se savetuje što veći unos tečnosti da bi lakše isprao delove razdrobljenog kamena. Ako se proceni da bi litotripsija mogla dovessti do blokade uretera većim fragmentom kalkulusa, pre nje se u ureter plasira “stent” (speciojalna meka plastična šuplja cevčica), kako bi se ova blokada izbegla.

Generalno, litotripsija je bezbedna metoda. Njene moguće komplikacije su pojava krvi u urinu, urinarna infekcija, nepotpuna eliminacija kalkulusa (moguće je da procedure treba više puta ponoviti), nepotpuna fragmentacija kamena (što može dovesti do opstrukcije urinarnog trakta), oštećenje bubrega i porast krvnog pritiska.



Litotripsija je efikasna i najčešće korišćena
neoperativna metoda lečenja kamena u bubregu.

Prednosti litotripsije su da je sigurna metoda koja ne zahteva hospitalizaciju, anesteziju, inciziju ili hirurški rez. Bol je pri ovoj metodi minimalan i pogodna je za pacijente svih starosnih grupa.

Litotripsija je manje efikasna kod velikih kalkulusa i kod gojaznih osoba. Ne preporučuje se u toku trudnoće ni kod pacijenata sa ozbiljnom infekcijom, nekontrolisanom hipertenzijom, opstrukcijom u distalnom delu urotrakta niti sa poremećajima zgrušavanja krvi.

Posle litotripsije su neophodne redovne kontrole i strogo pridržavanje preventivnih mera protiv ponovne pojave kamena u bubregu.

2. Perkutana nefrolitotomija (PCNL)

Perkutana nefrolitotomija, ili PCNL, je efikasna metoda uklanjanja srednje-velikih ili velikih (većih od 1,5cm) kalkulusa u bubregu ili ureteru. PCNL se najčešće koristi kada drugi modaliteti lečenja, kao što su ureteroskopija ili litotripsija, ne daju rezultate.

U ovoj proceduri, pod opštom anestezijom, urolog napravi malu inciziju na leđima i kreira put od kože do bubrega pod kontrolom rendgena ili ultrazvuka. Zatim se taj put dilatira i kroz njega se ubacuje instrument, zvani nefroskop. Pomoću nefroskopa urolog locira i uklanja kamen (radi nefrolitotomiju). Ako je kamen veliki, urolog ga najpre usitni koristeći visokoferekventne zvučne talase i onda uklanja te fragmente (nefrolitotripsija).

U velikoj meri, PCNL je bezbedna metoda, ali postoje izvesni rizici i komplikacije, kao i kod bilo koje hirurške procedure. Moguće komplikacije PCNL su krvarenje, infekcija, povreda okolnih organa i struktura: povreda debelog creva, curenje urina i hidrotoraks.



PCNL je najefikasnija metoda za uklanjanje
srednjih i velikih kalkulusa u bubregu.

Glavna prednost PCNL je što je dovoljan sasvim mali rez - incizija (oko jedan centimetar). Za bilo koju vrstu kamena, PCNL je najefikasniji način da se u jednom aktu pacijentu uklone svi kalkulusi u bubregu. Sa ovom metodom, boravak u bolnici je kraći a oporavak brži.

3. Ureteroskopija (URS)

Ureteroskopija je vrlo efikasan modalitet lečenja kalkulusa u srednjem i donjem delu uretera. Pod anestezijom, tanka fleksibilna cevčica sa svetlom i kamerom na vrhu (ureteroskop) se uvlači kroz uretru i bešiku u ureter.

Kamen se vidi ureteroskopom i u zavisnosti od njegove veličine i dijametra uretera, može se usitniti i/ili ukloniti. Ako je u pitanju mali kamen, on se hvata u “korpicu” i uklanja. Ako je kamen prevelik da bi se izvadio u komadu, može se rasitniti u sitne delove korišćenjem pneumatske litotripsije. Tako usitnjeni delovi kamena se potom spontano eliminišu urinom. Posle intervencije pacijenti idu kući istog dana i mogu da nastave sa normalnim aktivnostima za dva do tri dana.

Prednosti URS-a su da se ovom metodom mogu izmrviti čak i tvrdi kalkulusi i da ne zahteva incizije. Metoda je bezbedna i za trudnice, gojazne osobe, kao i za one koje imaju poremećaje zgrušavanja krvi. URS je generalno sigurna metoda, ali kao i kod bilo koje procedure, određeni rizik postoji. Moguće komplikacije URS-a su poojava krvi u urinu, urinarna infekcija, perforacija uretera i stvaranje ožiljka koji može da dovede do suženja dijametra uretera (do ureteralne stenoze).

4. Klasična (otvorena) hirurgija

Klasična (otvorena) operacija je najinvazivniji i najbolniji način lečenja urolitijaze i zahteva pet do sedam dana hospitalizacije.



Kalkulusi u srednjim i donjim delovima uretera mogu se uspešno ukloniti
ureteroskopijom i bez klasične operacije.

Sa razvojem novih tehnologija, potreba za klasičnom (otvorenom) operacijom je drastično smanjena. Sada se ona koristi samo u veoma retkim situacijama za vrlo komplikovane slučajeve sa masivnom kalkulozom.

Glavna korist klasične operacije je potpuno uklanjanje mnogobrojnih veoma velikih kalkulusa ili velikog odlivnog koraliformnog kalkulusa, u jednom aktu. Otvorena hirurgija je efikasan i ekonomičan način lečenja, naročito u zemljama u razvoju gde su sredstva ograničena.

Kada pacijent sa kalkulozom bubrega treba da se javi doktoru?

Pacijent sa kamenom u bubregu treba da se odmah javi lekaru ako:

  • oseti jak bol u trbuhu koji ne popušta na lekove,
  • ima toliko jaku mučninu ili povraćanje da ne može da pije tečnost i lekove,
  • dobije povišenu temperaturu praćenu jezom i pečenjem pri mokrenju, kao i bolom u trbuhu,
  • primeti krv u urinu,
  • ima potpuni prekid mokrenja.


Klasično operativno lečenje je danas metoda izbora u lečenju onih retkih
pacijenata koji imaju veoma velike kalkuluse u bubregu ili kada svi drugi
terapijski modaliteti nisu uspeli.
wikipedia
Indian Society of Nephrology
nkf
kidneyindia
magyar nephrological tarsasag