O prevenciji i lečenju najčešćih bolesti bubrega jednim klikom.Incidenca bolesti bubrega raste veoma brzo. Pridružite se misiji prevencije i brige o problemima bubrega.

« Table of Contents

Poglavlje 25 Dijeta u hroničnim bolestima bubrega

Topics
  • Ciljevi
  • Unos kalorija
  • Unos proteina
  • Unos tečnosti
  • Unos soli
  • Unos kalijuma
  • Unos fosfora
  • Unos velikih količina vitamin i vlaknastih materija
  • Opšti principi plana dijete

Glavna uloga bubrega je da prečisti krv od otpadnih materija. Osim toga bubrezi imaju važnu ulogu u uklanjanju viška vode, minerala i hemikalija; takođe regulišu količinu vode i minerala kao što su natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor i bikarbonati u organizmu. Kod pacijenata koji boluju od hronične bolesti bubrega (CKD ili HBI) regulisanje količine tečnosti i elektrolita može biti poremećeno. Zbog toga, kod njih čak i normalan unos vode, kuhinjske soli ili kalijuma može izazvati ozbiljne poremećaje u ravnoteži tečnosti i elektrolita.

Da bi što više rasteretili bubrege sa smanjenom funkcijom i izbegli poremećaje u ravnoteži tečnosti i elektrolita, pacijenti sa CKD moraju da modifikuju ishranu po instrukcijama lekara i dijetetičara. Ne postoji jedna, univerzalna dijeta za bolesnike sa CKD. Svakom pacijentu će biti preporučena određena dijeta, u zavisnosti od njegovog kliničkog stanja, stepena bubrežne insuficijencije i prisustva drugih, pridruženih oboljenja. Dijeta se dalje može prilagođavati i menjati za jednog istog pacijenta, u različitim periodima.

Ciljevi dijetetske terapije kod bolesnika sa CKD:

  1. 1. Usporiti napredovanje hronične bolesti bubrega i odložiti potrebu za dijalizom.
  2. 2. Smanjiti toksične efekte usled nagomilavanja različitih štetnih nusproizvoda u krvi.
  3. 3. Održavanje izbalansirane ishrane i prevencija neuhranjenosti.
  4. 4. Smanjivanje rizika od poremećaja nivoa tečnosti i koncentacije elektrolita.
  5. 5. Smanjivanje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Opšti principi dijetetske terapije kod bolesnika sa CKD:

  • Redukovanje unosa belančevina na <0,8 gr/Kg telesne težine na dan, za pacijente koji nisu na dijalizi. Pacijentima na dijalizi je, naprotiv, potrebna veća količina belančevina (1,0-1,2 gr/Kg telesne težine na dan) da bi popravili stanje malnutricije nastale usled hiperkatabolizma i predijalizne hipoproteinske ishrane.
  • Unositi dovoljne količine ugljenih hidrata da bi se obezbedila potrebna energija.
  • Unositi umerene količine masti. Smanjiti unos putera i ulja.
  • Ograničiti unos tečnosti i vode ukoliko se javi oticanje (edem).
  • Ograničiti unos natrijuma, kalijuma i fosfora.
  • Nadoknaditi vitamine i oligoelemente u adekvatnim količinama. Preporučuje se visoka količina vlaknastih materija u hrani.

Odabir i selekcija hrane u dijeti za pacijente sa CKD:

1. Unos velikog broja kalorija

Telu je potrebna energija za obavljanje dnevnih aktivnosti i održavanje temperature, rast i održavanje telesne težine. Kalorije su obezbeđene uglavnom unosom ugljenih hidrata i masti. Uobičajene kalorijske potrebe za pacijente sa CKD su 35-40 Kcal/Kg telesne težine na dan. Ukoliko je uneseno nedovoljno kalorija, telo koristi proteine da bi obezbedilo potrebnu energiju. Razlaganje proteina može izazvati štetne efekte kao što su pothranjenost i povećano stvaranje štetnih produkata metabolizma. Stoga je veoma važno da oboleli od CKD unese dovoljno kalorija. Kalorijske potrebe se izračunavaju na osnovu idealne težine tog pacijenta, a ne na osnovu njegove aktuelne težine.

Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati su primarni izvor energije potrebne telu. Nalaze se u brašnu, cerealijama, pirinču, krompiru, voću i

povrću, šećeru, medu, keksu, kolačima i pićima. Dijabetičari i gojazni pacijenti moraju da ograniče unos ugljenih hidrata. Najbolje je unositi složene ugljene hidrate iz cerealija kao sto su cela zrna pšenice i neglazirani pirinač koji je takođe izvor vlaknastih materija. Oni bi trebalo da čine značajan deo ugljenih hidrata u dijeti. Sve ostale namirnice koje sadrže jednostavne šećere ne bi trebalo da učestvuju više od 20% unesenih ugljenih hidrata, naročito ako se radi o dijabetičarima. Osobe koje nisu dijabetičari mogu zameniti kalorije proteinskog porekla ugljenim hidratima iz voća, pita, kolača, keksa, želea ili meda pod uslovom da je ograničen unos slatkiša sa čokoladom, koštunjavo voće i banane.

Masti

Masti su važan izvor energije za organizam i obezbeđuju dva puta više kalorija od ugljenih hidrata i proteina. Nezasićene ili “dobre” masti kao što su maslinovo ulje, ulje od kikirikija, ulje od grožđanih koštica, kanole, šafrana, ili suncokreta, riblje ulje i ulja u koštunjavom voću su bolje od zasićenih ili “loših” masti kao što su one iz crvenog mesa, piletine, punomasnog mleka, putera, sira, kokosa i svinjske masti. Pacijenti sa CKD bi trebalo da smanje unos zasićenih masti i holesterola, jer one mogu prouzrokovati bolesti srca. Kod nezasićenih masti je važno voditi računa o odnosu mononezasićenih i polinezasićenih masti. Prevelika količina omega-6 polinezasićenih masnih kiselina (PUFA) i veoma visok odnos omega-6/omega-3 odnos je štetan, dok nizak odnos omega-6/omega-3 daje korisne efekte. Mešavine biljnih ulja su u tom smislu bolje od ulja napravljenih od samo jedne biljke. Takozvane “trans masti” (margarin, zatim masti koje nastaju pri prženju ulja na visokim temperaturama) su potencijalno štetne i treba ih izbegavati (ima ih u čipsu, krofnama, industrijski proizvedenom keksu i kolačima).

2. Ograničiti unos belančevina

Belančevine su neophodne za održavanje i obnavljanje tkiva. Takođe pomažu u zalečenju rana i borbi protiv infekcija. Ograničen unos belančevina (<0,8gr/Kg telesne težine na dan) se preporučuje za bolesnike sa CKD

koji nisu na dijalizi da bi se usporilo slabljenje funkcije bubrega i odložilo započinjanje dijalize i potreba za transplantacijom bubrega. Ipak, treba izbegavati preveliku restrikciju unosa belančevina, jer to povećava rizik od pothranjenosti.

Gubitak apetita je čest kod bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom. Slab apetit, u kombinaciji sa (pre)strogom restrikcijom unosa belančevina mogu dovesti do pothranjenosti, gubitka u težini, smanjenja energije i oslabljenog imuniteta, što sve povećava rizik od smrtnog ishoda. U dijeti se preporučuju belančevine visoke biološke vrednosti, kao što su one životinjskog porekla (meso, perad i riba), jaja i tofu. Pacijentima obolelim od CKD se ne preporučuju dijete bogate belančevinama (kao što je Atkinsova dijeta). Takođe, treba izbegavati razne proteinske dodatke i kreatin (koji se inače koriste u cilju povećanja mišićne mase), osim ako su ovi preparati izričito preporučeni od strane lekara ili dijetetičara. Ali, kada otpočne lečenje dijalizom, ova restrikcija unosa belačevina više ne važi i sada unos belančevina treba povećati na 1,0-1,2 gr/Kg telesne težine na dan, da bi se popravilo stanje malnutricije nastalo u predijaliznoj fazi bolesti.

3. Unos tečnosti
Zašto oboleli od CKD moraju biti oprezni sa unosom tečnosti?

Bubrezi imaju glavnu ulogu u regulisanju normalnog nivoa tečnosti u organizmu tako što uklanjaju njen višak putem urina. Kod obolelih od CKD, kako se bolest razvija, uobičajeno je da se smanjuje količina proizvedene mokraće. Smanjenje količine mokraće dovodi do zadržavanja viška tečnosti u organizmu, izazivajući otečenost lica, nogu, šaka kao i porast krvnog pritiska. Nakupljanje vode u plućima (zastoj vode u plućima, plućna kongestija ili edem pluća) izaziva osećaj nedostatka vazduha i otežano disanje. Ukoliko se ne leči, može ugroziti život.

Koji su znaci zadržavanja viška tečnosti u organizmu?

Višak vode u organizmu se naziva hipervolemija. Znaci koji mogu da ukazuju na hipervolemiju su otok (edem) nogu, ascites (nagomilavanje tečnosti u trbušnoj duplji), nedostatak vazduha i naglo dobijanje u telesnoj težini.

Kako da bolesnik sa CKD treba da kontroliše unos tečnosti?

Najbolje bi bilo da pacijent zapisuje svu količinu unete tečnosti u toku dana i da taj unos bude u skladu sa preporukom lekara. Lekar daje savet o količini tečnosti za svakog bolesnika posebno, a na osnovu izmerene količine urina i procenjenog stanja hidratacije tog pacijenta.

Kolika je preporučena količina tečnosti koju treba da unese oboleli od hronične bolesti bubrega?
  • Kod pacijenata bez otoka i sa odgovarajućim izlučivanjem mokraće, unos vode i fluida nije ograničen. Uobičajeno je pogrešno mišljenje da oboleli od bolesti bubrega treba da unose velike količine tečnosti da bi zaštitili bubrege. Dozvoljena količina tečnosti zavisi od kliničkog stanja i funkcije bubrega svakog pacijenta.
  • Pacijenti sa otocima i smanjenim izlučivanjem mokraće treba da smanje unos tečnosti. Da bi smanjili oticanje, unos tečnosti za 24 sata mora biti manji od zapremine urina koji je izlučen u istom vremenu.
  • Da bi se izbegli hipervolemija ili nedovoljan unos tečnosti kod pacijenata bez otoka, dozvoljena količina unesene tečnosti na dan je = zapremina mokraće izlučene prethodnog dana plus 500 ml. Ovih dodatnih 500 ml tečnosti približno pokriva količinu tečnosti izgubljene znojenjem i disanjem.
Zašto oboleli od CKD treba da se mere svakog dana i da zapisuju svoju telesnu težinu?

Pacijenti treba da zapisuju svoju težinu iz dana u dan, u cilju paćenja stanja volemije, odnosno detektovanja manjka ili viška tečnosti u organizmu. Ukoliko se striktno prate instrukcije o unosu tečnosti, telesna težina se neće naglo menjati. Iznenadni porast težine je znak zadržavanja tečnosti i predstavlja upozorenje bolesniku da treba da smanji unos tečnosti. Gubitak težine se obično javlja kao rezultat smanjenog unosa tečnosti, ponekad u kombinaciji sa dejstvom lekova za izmokravanje (diuretika).

Saveti kako smanjiti unos tečnosti:

Nije lako smanjiti unos tečnosti, ali ovi saveti bi mogli da pomognu:

  1. 1. Proverite svoju telesnu težinu svakog dana u isto vreme i u skladu sa tim prilagodite svoj unos tečnosti.
  2. 2. Lekar će vam odrediti dozvoljeni dnevni unos tečnosti. Izmerite i izračunajte zapreminu tečnosti koju unosite svakog dana. Imajte na umu da u te tečnosti spadaju ne samo voda, već i čaj, kafa, mleko, sokovi, sladoled, hladna pića, supa i druga hrana sa visokim sadržajem vode kao što su lubenica, grožđe, salata, paradajz, celer, sladoled itd.
  3. 3. Smanjite unos slane, začinjene i pržene hrane jer to povećava žeđ i dovodi do pijenja veće količine vode od preporučene.
  4. 4. Pijte samo onda kada ste žedni. Nemojte piti iz navike ili samo zato što svi oko vas piju.
  5. 5. Kada ste žedni, popijte samo malu količinu vode ili pokušajte da uzmete malu kocku leda i sisate je. Led se zadržava u ustima duže od tečnosti i zbog toga bolje zadovoljava vašu potrebu sa istom količinom vode. Nemojte zaboraviti da u ukupnu količinu unete tečnosti dodate i količinu leda koji ste uzeli. Da bi olakšali računanje, zamrznite izmerenu količinu vode u posudi za led.
  6. 6. Da bi osvežili usta, možete ovlažiti usta grgoljenjem bez gutanja. Suvoća usta se može umanjiti žvakaćom gumom, sisanjem tvrdih bombona, kriške limuna, mentol bombona ili korišćenjem rastvora za ispiranje usta.
  7. 7. Uvek koristite male čaše za ispijanje tečnosti da bi ograničili unos.
  8. 8. Uzimajte lekove posle obroka, kada inače pijete vodu, da bi izbegli unos viška tečnosti zbog lekova.
  1. 9. Uvek nađite neki posao koji će vam zaokupiti pažnju. Osoba koja nije okupirana nekim poslom, oseća želju da češće pije vodu.
  2. 10. Visok nivo šećera u krvi kod dijabetičara može povećati žeđ. Zato je bitno da se šećer u krvi drži pod kontrolom i time će osećaj žeđi biti manji.
  3. 11. Pošto vrućine povećavaju žeđ, sve mere rashlađivanja su i potrebne i preporučljive.
Na koji način se meri i uzima prepisana dnevna količina tečnosti?
  • Napunite kontejner tačno onom količinom vode koju je prepisao lekar kao potrebu za ceo dan.
  • Pacijent ne sme da unese više od te dozvoljene količine tečnosti u toku dana.
  • Svaki put kada pacijent popije neku količinu tečnosti, istu količinu vode treba da prospe iz kontejnera.
  • Prazan kontejner znači da je već popijena sva dozvoljena količina tečnosti za taj dan i da se više ne sme piti.
  • Preporučuje se ravnomeran raspored ukupne količine tečnosti podjednako na ceo dan da bi se izbegla potreba za dodatnim unošenjem.
  • Ponavljan svakodnevno, ovaj metod obezbeđuje unos prepisane količine vode na dan i sprečava prekomerni unos.
4. Ograničen unos soli (Natrijuma) u dijeti
Zašto se dijeta sa niskim unosom soli preporučuje za pacijente sa CKD?

Unos natrijuma je važan da bi organizam bio u stanju da održava zapreminu krvi i kontroliše naš krvni pritisak. Bubrezi imaju važnu ulogu u održavanju nivoa natrijuma u organizmu. Bubrezi obolelih od CKD nisu u stanju da uklone višak natrijuma i tečnosti iz organizma tako da se natrijum i voda zadržavaju u organizmu. Povećana količina natrijuma u organizmu povećava žeđ, oticanje, izaziva otežano disanje i porast krvnog

pritiska. Da bi se ovi problemi izbegli ili umanjili, pacijenti sa CKD moraju ograničiti unos natrijuma.

U čemu je razlika između natrijuma i soli?

Često se reči natrijum i so koriste kao sinonimi. Kuhinjska so je Natrijum hlorid i sadrži 40% natrijuma. Kuhinjska so je glavni izvor natrijuma u našoj ishrani, ali nije jedini. Natrijum se nalazi u mnogim konzervansima, kao što su:

  • Natrijum alignat: u sladoledima i čokoladnom mleku
  • Natrijum bikarbonat (Soda bikarbona): u prašku za pecivo
  • Natrijum benzoat: kao konzervans za gotove sosove
  • Natrijum citrat (limuntus): u raznim napicima, u želatinu i slatkišima
  • Natrijum nitrat: u mesnim prerađevinama
  • Natrijum saharid: koristi se kao veštački zaslađivač
  • Natrijum sulfit: koristi se da spreči promenu boje suvog voća

Nabrojana jedinjenja sadrže natrijum ali nemaju slan ukus. Natrijum je “skriven” u njima.

Koliko se soli preporučuje?

Tipičan dnevni unos soli iznosi 10 do 15 grama (4-6 grama natrijuma). Oboleli od CKD moraju da unose so poštujući preporuke lekara. CKD pacijentima sa edemima (oticanjem) i visokim krvnim pritiskom se obično preporučuje da unose manje od 2 grama natrijuma dnevno.

Koje namirnice sadrže visoku količinu natrijuma?
Namirnice bogate natrijumom:
  1. 1. Kuhinjska so, prašak za pecivo
  2. 2. Prerađena hrana kao ona u konzervama, brza hrana i suhomesnati proizvodi
  1. 3. Gotovi sosovi
  2. 4. Začini i dodaci hrani kao što je soja sos
  3. 5. Peciva kao sto su keks, kolači, pica i hlebovi
  4. 6. Vafli, čips, kokice, razne “grickalice” (semenke, slani kikiriki, bademi, indijski orasi, pistaći itd.)
  5. 7. Slani puter i sir
  6. 8. Gotova hrana kao što su rezanci, špageti, makaroni i kukuruzne pahuljice
  7. 9. Povrće kao sto je kupus, karfiol, spanać, rotkva, cvekla i listovi korijandera
  8. 10. Različite mineralne vode
  9. 11. Lekovi kao što su tablete sode bikarbone, lekovi protiv želudačne kiseline (antacidi), laksativi
  10. 12. Hrana kao što je meso, piletina i iznutrice kao što su bubrezi, džigerica i mozak
  11. 13. Plodovi mora kao sto su račići, jastog, škampi, masne ribe i sušena riba
Praktični saveti za smanjenje natrijuma u ishrani
  1. 1. Ograničiti unos soli i izbegavati dodatnu so i prašak za pecivo u ishrani. Spremajte hranu bez soli i dodajte dozvoljene količine soli kasnije. To je najbolji način da smanjite unos soli i obezbedite unos dozvoljene dnevne količine.
  2. 2. Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem soli (sa gornje liste).
  3. 3. Ne servirajte so i slane začine na sto ili čak potpuno sklonite slanik sa stola.
  4. 4. Pažljivo pročitajte etikete na pakovanjima hrane, prerađevina i napitaka (uključujući i sastav flaširane vode za piće). Tražite količinu soli ali i drugih supstanci koje sadrže natrijum. Birajte hranu označenu kao “bez natrijuma” ili “nizak sadržaj natrijuma”. U svakom slučaju proverite da kalijum nije korišćen kao zamena za natrijum u toj hrani.
  1. 5. Proverite količinu natrijuma u lekovima.
  2. 6. Prokuvajte povrće bogato natrijumom i tu vodu bacite. Ovo će smanjiti količinu natrijuma u povrću.
  3. 7. Da bi učinili neslanu hranu ukusnijom, možete dodati druge začine i dodatke hrani kao što su beli luk, crni luk, limunov sok, lorber, sirće, cimet, karanfilić, muskatni oraščić, crni biber i kim.
  4. 8. Oprez! Izbegavajte korišćenje zamene za so jer one sadrže visoke količine kalijuma i mogu podići nivo kalijuma u krvi, što kod bolesnika sa hroničnom bolešću bubrega može biti opasno.
  5. 9. Nemojte piti “omekšanu” vodu - u procesu omekšavanja, kalcijum je zamenjen natrijumom. Voda koja je prečišćena procesom reverzne osmoze ima nizak sadržaj svih minerala uključujući natrijum i ona se može piti.
  6. 10. Kada jedete u restoranima, birajte hranu koja sadrži manje natrijuma.
5. Restrikcija unosa kalijuma
Zašto oboleli od CKD treba da unose manje kalijuma hranom?

Kalijum je važan mineral u našem telu potreban za normalno funkcionisanje mišića i nerava kao i za održavanje normalnog srčanog ritma. Normalno se nivo kalijuma u telu održava unošenjem hrane koja sadrži kalijum i uklanjanjem njegovog viška urinom. To uklanjanje viška kalijuma urinom može biti nedovoljno kod pacijenata sa CKD i može dovesti do nagomilavanja visokih količina kalijuma u krvi (stanje poznato kao hiperkalijemija). Rizik od hiperkalijemije je manji kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi u poređenju sa onima na hemodijalizi. Razlika potiče od činjenice da je proces dijaliziranja kod peritonealne dijalize kontinuiran, 24h dnevno, svaki dan, nasuprot hemodijalizi koja se sprovodi intermitentno (obično 3x nedeljno po 4 do 5 sati).

Visoki nivo kalijuma može izazvati ozbiljnu mišićnu slabost ili opasno poremetiti srčani ritam. Kada je nivo kalijuma veoma visok, srce može iznenada prestati sa radom, tj. može doći do naprasne smrti. Visok nivo kalijuma može ugroziti život i bez vidljivih manifestacija i simptoma (zbog toga je i poznat kao “tihi ubica”). Da bi izbegli ozbiljne posledice, CKD pacijentima se savetuje smanjen unos kalijuma.

Koji je normalni nivo kalijuma u krvi? Koja vrednost se smatra visokom?
  • Normalni nivo kalijuma u plazmi (nivo kalijuma u krvi) je 3,5 mmol/l do 5 mmol/l.
  • Kada je nivo kalijuma u plazmi između 5,0 i 6,0 mmol/l unos kalijuma hranom mora biti ograničen.
  • Kada je nivo kalijuma u plazmi veći od 6,0 mmol/l, neophodna je lekarska intervencija da bi se ovaj nivo smanjio.
  • Nivo kalijuma u plazmi veći od 7,0 mmol/l je opasan po život i zahteva urgentno lečenje (kao što je hitna dijaliza).
Klasifikacija namirnica o odnosu na sadržaj kalijuma

Obezbeđivanje kontrole nivoa kalijuma u krvi zahteva poštovanje lekarskih saveta u vezi sa unosom hrane. U odnosu na sadržaj kalijuma namirnice su podeljene u tri grupe (namirnice sa visokim, srednjim i niskim sadržajem kalijuma).
Visok sadržaj kalijuma = Više od 200 mg/100 grama hrane
Srednji sadžaj kalijuma = 100 do 200 mg/100 grama hrane
Nizak sadržaj kalijuma = Manje od 100 mg/100 grama hrane

Namirnice sa visokim sadržajem kalijuma

Voće: Sveže kajsije, zrele banane, sveži kokos, ogrozd, kivi, zreli mango, pomorandže, papaja, breskve, nar i šljive

Povrće: Brokoli, korijander, pečurke, sveža papaja, krompir, tikva, spanać, batat (sladak krompir), paradajz

Suvo voće: Badem, indijski orah, urme, suve smokve, suvo grožđe, orah

Cerealije: Pšenično brašno

Mahunarke: Crveni i crni pasulj

Nevegetarijanska hrana: Riba kao što je je sardela i skuša, plodovi mora kao što su gambori, jastog i krabe i goveđe meso

Napici: sokovi, supa, pivo, vino, mnoga gazirana pića, mleko, čokoladna pića

Razno: Čokolada, čokoladna torta, sladoled od čokolade, zamene za kuhinjsku so, čips i paradajz sos

Namirnice sa srednjim sadržajem kalijuma

Voće: Zrele trešnje, grožđe, kruške, slatka limeta i lubenica

Povrće: Cvekla, sveža banana, kupus, šargarepa, celer, karfiol, bamije, sveži mango, crni luk, rotkvice, grašak, kukuruz šećerac, lišće šafrana

Cerealije: Ječam, brašno opšte namene, rezanci od pšeničnog brašna, pirinčane pahuljice i tanke pšenične špagete

Nevegetarijanska hrana: Džigerica

Napici: Surutka

Namirnice sa malim sadržajem kalijuma

Voće: Jabuka, ananas, kupine, maline, jagode

Povrće: paprika, krastavac, beli luk, salata, grašak, sočivo

Cerealije: Pirinač, pšenični griz

Mahunarke: Grašak

Nevegetarijanska hrana: Govedina, jagnjetina, svinjetina, piletina i jaja

Napici: Koka kola, kafa, limunada, sok od limete, soda voda

Razno: Karanfilić, suvi džindžer, med, lišće nane, senf, morsko orašče, crni biber i sirće

Praktični saveti za smanjenje kalijuma u ishrani
  1. 1. Pojedite jednu voćku u toku dana, po mogućstvu sa niskim sadržajem kalijuma.
  2. 2. Popijte jednu šolju čaja ili kafe na dan.
  3. 3. Povrće koje sadrži kalijum koristiti uz korišćenje tehnika koje umanjuju njegov sadržaj (kao što je navedeno ispod).
  4. 4. Izbegavajte voćne sokove i hranu sa mnogo kalijuma (kao što je navedeno iznad).
  5. 5. Gotovo sve namirnice sadrže nešto kalijuma, tako da je ključ odabrati hranu sa malo kalijuma kad god je to moguće.
  6. 6. Ograničavanje kalijuma je neophodno kako za CKD pacijente koji još nisu na dijalizi, tako i za one koji su već započeli dijalizu.
Kako je moguće smanjiti sadržaj kalijuma u povrću?
  • Oljuštite i isecite povrće u male komade.
  • Operite povrće mlakom vodom i stavite ga u veliki lonac.
  • Napunite lonac vrućom vodom (količina vode mora biti četiri do pet puta veća od količine povrća) i potopite povrće u tu vodu najmanje jedan sat.
  • Posle natapanja, isperite povrće tri puta toplom vodom.
  • Potom dodajte još vode i prokuvajte ovo povrće. Prospite vodu.
  • Zatim kuvajte povrće na željeni način.
  • Iako korišćenjem ovih tehnika možete smanjiti količinu kalijuma u povrću, još uvek je bolje izbegavati povrće sa visokim sadržajem kalijuma ili ga koristiti u malim količinama.
  • Kako se ovim prokuvavanjem gube vitamin iz hrane, potrebno je koristiti vitaminske dodatke u skladu sa savetom lekara.
Saveti za ispiranje kalijuma iz krompira
  • Važno je iseckati krompir na kockice, kriške ili ga izrendati, jer se tako povećava površina krompira koja dolazi u dodir sa vodom i time povećava ispiranje kalijuma iz krompira.
  • Važna je i temperatura vode u koju se krompiri potapaju ili kuvaju.
  • Što je veća količina vode u kojoj se krompiti potapaju ili kuvaju, veća je eliminacija kalijuma iz njega.
6. Restrikcija unosa fosfora
Zašto oboleli od CKD moraju da unose manje fosfora?
  • Fosfor je mineral koji je važan u održavanju jačine i zdravlja kosti. Višak fosfora iz hrane se eliminiše iz tela urinom i na taj način se održava nivo fosfora u krvi.
  • Normalne vrednosti fosfora u krvi su od 0,81 do 1,45 mmol/l.
  • Oboleli od CKD ne mogu eliminisati fosfor i njegova količina u krvi raste. Povećan nivo fosfora eliminiše kalcijum iz kostiju čineći ih slabijim.
  • Povećan nivo fosfora može izazvati mnogo problema kao što su svrab, slabost mišića i kostiju, bolove u kostima, poroznost kostiju i bol u zglobovima. Uvećana poroznost kostiju čini da kosti budu podložnije prelomima.
Koje namirnice sa visokim sadržajem fosfora treba smanjiti ili izbegavati?

Hrana bogata fosforom:

  • Mleko i mlečni proizvodi: sir, čokolada, kondenzovano mleko, sladoled, mlečni šejk.
  • Suvo voće: Indijski orah, bademi, pistaći, suvi kokos, orasi.
  • Hladna pića: Koka kola i drugi “kola napici”, pivo.
  • Šargarepa, kukuruz, mleveni orasi, sveži grašak, slatki krompir.
  • Životinjski proteini: meso, piletina, riba i jaja.
7. Unos visokih količina vitamina i vlaknastih materija

CKD pacijenti obično imaju neadekvatan unos vitaminima u toku perioda pre započinjanja dijalize zbog smanjenog apetita i zbog preterano restriktivne dijete jer na taj način pokušavaju da odlože napredovanje bubrežne bolesti. Određeni vitamini - naročito vitamini rastvorljivi u vodi, kao što su vitamini B grupe, vitamin C i Folna kiselina se gube u toku dijalize. Da bi kompenzovali nedovoljan unos ili gubitak vitamina, oboleli od CKD obično moraju da nadoknađuju u vodi rastvorljive vitamine i oligo elemente. Unos velikih količina vlaknastih materija je koristan za obolele od CKD. Pacijentima se savetuje unos više svežeg povrća i voća bogatog vitaminima i vlaknima pri tome izbegavajući one sa visokim sadržajem kalijuma.

Planiranje dnevnog jelovnika

Dijetetičar planira i pravi tabele dnevnog unosa hrane i vode u skladu sa savetom nefrologa.

Zajednički principi planiranja dijete su:
  1. 1. Unos vode i tečne hrane: Unos tečnosti mora biti ograničen u skladu sa savetima lekara. Mora se svakodnevno proveravati telesna težina i unositi u tabelu. Povećanje telesne težine može indikovati prevelik unos tečnosti.
  1. 2. Ugljeni hidrati: Da bi osigurali unos dovoljnog broja kalorija, CKD pacijenti moraju uzeti dovoljne količine šećera ili glukozom bogatih namirnica uz cerealije (pod uslovom da nisu dijabetičari).
  2. 3. Belančevine: Meso bez puno masti, cerealije, mahunarke, jaja i piletina su glavni izvori proteina. Obolelim od CKD koji nisu na dijalizi, se savetuje da ograniče unos belančevina na <0,8 gr/Kg telesne težine / dan. Kada se počne terapija dijalizom, unos može biti povećan na 1-1,2 gr/Kg telesne težine / dan. Pacijentima na peritonealnoj dijalizi može biti potrebno do 1,5 gr/Kg telesne težine / dan. Iako belančevine životinjskog porekla sadrže sve esencijalne amino kiseline (zbog toga se nazivaju kompletnim proteinima ili proteinima sa visokom biološkom vrednošću, i zbog toga se mogu smatrati idealnim), ipak se moraju ograničavati naročito pacijentima koji jos uvek nisu na dijalizi, jer to može ubrzati pogoršanje CKD.
  3. 4. Masti: Masti predstavljaju dobar izvor energije. Monozasićene i polinezasićene masti iz maslinovog ulja, ulja grožđanih koštica, ulja šafrana, kanole ili soje se mogu unositi u ograničenim količinama. Izbegavajte unos zasićenih masti (kao što je svinjska mast).
  4. 5. So: Većini pacijenata se savetuje unos malih količina soli. Poštujte dijetu “bez dodate soli”. Proveravajte deklaracije na namirnicama i birajte hranu bez mnogo soli ali i bez zamena za so koje sadrže visoke količine kalijuma. Proverite da li namirnice i hrana sadrže druge izvore natrijuma, kao što je natrijum bikarbonat (soda bikarbona, prašak za pecivo) i izbegavajte ih.
  1. 6. Cerealije: Mogu se koristiti pirinač ili produkti od pirinča. Da bi se izbegla jednoličnost, mogu se naizmenično uzimati razne cerealije kao sto su pšenica, pirinač, griz, pšenično brašno i kukuruzne pahuljice. Male količine kukuruza i ječma se mogu takođe uzimati.
  2. 7. Povrće: Povrće sa malim sadržajem kalijuma, se može uzimati bez ograničenja. Povrće sa visokim sadržajem kalijuma, se mora prethodno obraditi, da bi se odstranio kalijum. Da bi poboljšali ukus, može se dodati limunov sok.
  3. 8. Voće: Voće sa malim sadržajem kalijuma kao što su ananas, jabuka, papaja i bobičasto voće se može unositi, ali samo jednom u toku dana. Na dan dijalize, pacijenti mogu uzeti samo jedan komad voća. Ne uzimati voćni sok.
  4. 9. Mleko i mlečni proizvodi: Mleko i mlečni proizvodi, kao što su jogurt i sirevi sadrže velike količine fosfora i treba ih ograničiti. Druge mlečne namirnice sa nižim sadržajem fosfora koje uključuju puter, krem sir, mladi mrvljeni sir i nemlečni namazi se mogu koristiti.
  5. 10. Hladni napici: Izbegavajte tamna gazirana pića jer imaju visok sadržaj fosfora. Ne pijte voćne sokove zbog mogućeg visokog sadržaja kalijuma.
  6. 11. Suvo voće: Suvo voće, mleveni orasi, susam, sveži ili suvi kokos se moraju izbegavati.
wikipedia
Indian Society of Nephrology
nkf
kidneyindia
magyar nephrological tarsasag