O prevenciji i lečenju najčešćih bolesti bubrega jednim klikom.Incidenca bolesti bubrega raste veoma brzo. Pridružite se misiji prevencije i brige o problemima bubrega.

« Table of Contents

Poglavlje 7 Prevencija bolesti bubrega

Topics
  • Mere prevencije za zdrave osobe
  • Mere prevencije za osobe sa bolešću bubrega

Bolesti bubrega su tihe ubice. One mogu napredovati neprimetno i postepeno pogoršavati funkciju bubrega sve do potpunog oktazivanja njihovog rada. Kada dođe do te završne faze bubrežne insuficijencije, jedini način da čovek preživi jeste lečenje dijalizom ili transplantacijom. Ovo lečenje je skupo i nije uvek dostupno, pa se dešava, u nekim zemljama u razvoju, da samo 5 do 10% pacijenata sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom mogu priuštiti dijalizu ili transplantaciju, dok ostali umiru bez ikakve terapije. Hronična bubrežna insuficijencija je česta bolest i ne može se izlečiti, tako da je prevencija jedino rešenje. Rano otkrivanje bolesti i lečenje mogu usporiti progresiju bubrežne insuficijencije i sprečiti ili odložiti terminalnu fazu bolesti, tj. potrebu da se bolesnik leči dijalizom ili transplantacijom.

Kako sprečiti bolesti bubrega?

Nikada ne zanemarujte stanje i rad vaših bubrega. Prevencija bolesti bubrega se može podeliti u dve kategorije:

1. Mere prevencije za zdrave osobe.

2. Mere prevencije za osobe sa bolešću bubrega.

Mere prevencije za zdrave osobe

Sedam efikasnih načina da održite vaše bubrege zdravim su:

1. Budite u dobroj kondiciji i fizički aktivni

Redovne aerobne vežbe i svakodnevne fizičke aktivnosti pomažu održavanju normalnog krvnog pritiska i šećera u krvi. Na ovaj način smanjujete rizik od nastanka šećerne bolesti i hipertenzije, pa samim tim smanjute i rizik od nastanka hronične bolesti bubrega.

2. Vodite računa o ishrani

Jedite zdravu hranu, što više svežeg voća i povrća. Smanjite unos prerađevina, šećera, masti i mesa. Ako imate više od 40 godina, smanjite unos soli, na taj način ćete prevenirati hipertenziju i kamenčiće u bubregu.

3. Održavajte normalnu telesnu težinu

Redovnim vežbama i zdravom ishranom nastojte da održavate normalnu težinu. Na ovaj način ćete takođe prevenirati dijabetes, srčana i druga oboljenja koja su povezana sa hroničnom bolešću bubrega.

4. Prestanite da pušite

Pušenje može da dovede do ateroskleroze (zakrečavanja krvnih sudova), što smanjuje dovod krvi do bubrega i time smanjuje i njihovu optimalnu funkciju. Postoje studije koje su pokazale da pušenje ubrzava pogoršavanje bubrežne insuficijencije kod bolesnika koji već imaju hroničnu bolest bubrega.

5. Budite oprezni sa lekovima koji se dobijaju bez recepta

Nemojte preterivati sa lekovima protiv bolova koji se mogu dobiti i bez recepta - ne uzimajte ih bez preke potrebe. Poznati lekovi iz ove grupe, kao što su na primer Ibuprofen i Naproxen (iz grupe tzv. “nesteroidnih antiinflamatornih lekova”, NSAIL) mogu da oštete bubrege ako se često koriste. Bolje je da konsultujete lekara kako da najbolje lečite bolove koje imate, a da pri tome ne ugrozite vaše bubrege.

6. Pijte puno vode

Unos veće količine obične, negazirane vode (oko 2 do 2,5 litra dnevno) pomaže da se urin razblaži i lakše eliminišu toksini iz organizma, kao i da se prevenira nastajanje kamena u bubregu.

7. Kontrolišite stanje vaših bubrega barem jednom godišnje

Bolesti burbega su često pritajene i mogu da napreduju bez ikakvih simptoma sve dok ne dođu u već odmaklu fazu. Najeifkasniji i najbolji način za blagovremeno postavljanje dijagnoze i prevenciju bolesti bubrega jesu redovni pregledi, ali se, na žalost, često ne sprovode. Redovne kontrole bubrega bi trebalo da su obavezne za visokorizične osobe kao što su oboleli od šećerne bolesti, hipertenzije, gojazne osobe ili osobe sa pozitivnom porodičnom anamnezom za bolesti bubrega. Ako voliš svoje bubrege (i, što je još važnije, ako voliš sebe), obavezno radi redovne godišnje kontrole stanja i rada bubrega posle svoje 40 godine. Jednostavan način ranog otkrivanja i dijagnoze bolesti bubrega je barem jednom

godišnje proveriti krvni pritisak, analizu urina i analizu kreatinina u krvi.

Mere prevencije za osobe sa bolešću bubrega

1. Biti svestan bolesti bubrega i važnosti blagovremene dijagnoze

Treba biti spreman i na vreme prepoznati simptome bolesti bubrega. Uobičajeni simptomi ovih bolesti su oticanje lica i stopala, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, bledilo, slabost, često mokrenje, pojava krvi ili belančevina u urinu. Ako se uoči bilo koji od navedenih simptoma, treba se što pre javiti doktoru i proveriti stanje i rad bubrega.

2. Preventivne mere kod dijabetičara

Za sve dijabetičare, prevencija bolesti bubrega je od najvećeg značaja, pošto je danas šećerna bolest svetski uzrok broj 1 hronične bolesti bubrega i bubrežne insuficijencije. Oko 45% novih slučajeva potpunog otkazivanja rada bubrega (terminalne bubrežne insuficijencije, TBI ili ESKD) je zbog dijabetesne nefropatije (DN). Za blagovremeno otkrivanje bolesti bubrega u dijabetesu, najefikasniji i najjednostavniji način je redovna kontrola krvnog pritika, kao i provera kreatinina u krvi (sa procenom glomerulske filtracije, eGFR) i urina na proteinuriju ili mikroalbuminuriju (MA) test-trakom ili kvantitativno. Ako su ovi nalazi normalni, pomenute analize treba ponavljati makar jednom godišnje. a krvni pritisak meriti bar jednom u tri meseca.

Povišen krvni pritisak, prisustvo proteina u urinu, oticanje, česte fluktuacije glikemije, smanjenje potrebe za insulinom i pojava dijabetesnih promena na očima (dijabetesne retinopatije) su znak upozorenja da možda postoji bubrežna bolest. Treba biti svestan ovih znakova opasnosti i konsultovati doktora odmah.

U prevenciji dijabetesne nefropatije, za sve ovakve bolesnike je najvažnije da imaju dobru kontrolu glikemije,

da održavaju krvni pritisak ispod 130/80 mmHg (preporučeni lekovi protiv hipertenzije za njih su inhibitori angiotensin-konvertujućeg enzima, ACEi, ili blokatori angiotenzinskih receptora, ARB), da smanje unos belančevina u ishrani i da dobro regulišu eventualne poremećaje lipida.

3. Mere prevencije kod bolesnika sa povišenim krvnim pritiskom

Hipertenzija je drugi najčešći uzrok hronične bolesti bubrega. Većina bolesnika sa visokim pritiskom nema nikakve simptome, pa se dešava da neki neredovno uzimaju terapiju ili čak i da prekinu uzimanje lekova. Hipertenzija je hronična bolest, lekovi za nju se moraju stalno uzimati i pritisak se mora redovno kontrolisati (svaki dan ili bar jednom nedeljno za bolesnike sa dobro regulisanom hipertenzijom). Prekidanje i neuredno uzimanje lekova je veoma opasno. Nekontrolisana ili nedovoljno dobro regulisana hipertenzija postepeno, i bez prethodnih simptoma, može uzrokovati ozbiljne probleme kao što su oštećenje rada bubrega (hronična bubrežna insuficijencija), srčani ili moždani udar. Hipertenzija je “tihi ubica broj 2”.

U cilju sprečavanja bubrežnih bolesti svi hipertenzivni bolesnici moraju uzimati terapiju, proveravati krvni pritisak i biti na dijeti sa manje soli. Cilj je da se pritisak održava oko 130/80mmHg. U cilju rane dijagnostike bubrežnih bolesti svi pacijenti sa hipertenzijom moraju kontrolisati urin i kreatinin u krvi barem jednom godišnje.

4. Mere prvencije za osobe sa hroničnom bolešću bubrega (HBB ili CKD)

HBB/CKD nije moguće izlečiti, ali blagovremeno otkrivanje bolesti, određene dijetetske mere, redovne kontrole i adekvatna terapija mogu da uspore progresiju CKD i da odlože potrebu za lečenjem dijalizom ili transplantacijom bubrega. Opet treba istaći značaj dobre kontrole krvnog pritiska u prevenciji daljeg pogoršavanja CKD.M

Preporuka je da krvni pritisak bude 130/80 mmHg ili niži. U pogledu kontrole krvnog pritiska, najbolje je meriti ga

kod kuće redovno, a izmerene vrednosti upisivati u tabelu, što pomaže doktoru da odredi adekvatne doze i vrstu lekova za pritisak, a istovremeno pomaže i pacijentu u održavanju svesti o značaju dobre kontrole pritiska. Za HBB/CKD pacijente, važno je prepoznati sve faktore koji mogu da utiču na zdravlje bubrega: hipertenziju, dehidrataciju, opstrukciju urinarnih puteva, infekciju, nefrotoksične lekove itd. Korekcija i kontrola navedenih faktora pomaže u održavanju stabilne funkcije bubrega, a ponekad može voditi čak i do njenog poboljšanja.

5. Blagovremena dijagnoza i lečenje policistične bolesti bubrega

Policistična bolest bubrega (PBB, ili na engleskom Polycystic kidney disease, PKD) je često i ozbiljno nasledno oboljenje bubrega, i oboleli PKD bolesnici čine 6-8% bolesnika na dijalizi. Odrasla osoba sa pozitivnom porodičnom anamnezom za policističnu bolest bubrega ima veliki rizik od ovog oboljenja i treba joj uraditi ultrazvučni pregled trbuha u cilju ranog postavljanja dijagnoze. Specifični lekovi za PKD (tj. za sprečavanje pogoršanja bubrežne funkcije kod ovih bolesnika) su u fazi ispitivanja, ali i nespecifične mere kao što su kontrola krvnog pritiska, unos što više vode (toliko da se specifična gustina urina održava na oko 1010), lečenje urinarnih infekcija, redukcija unosa proteina (životinjskog porekla) i soli u ishrani mogu da spreče razvoj komplikacija i da uspore progresiju bubrežne insuficijencije.

6. Rana dijagnoza i lečenje infekcije urinarnog trakta (UTI) kod dece

Na urinarnu infekciju (UTI) treba uvek pomisliti ako dete ima povišenu temperaturu nejasnog uzroka, ili često mokri, ili ima peckanje pri mokrenju, ili je slabijeg apetita, ili kad slabije napreduje u težini.

Takođe, treba imati na umu da svaki novi atak UTI, naročito ako je praćen povišenom temperaturom, predstavlja rizik da može doći do oštećenje tkiva bubrega, a naročito ako se ne prepozna i ne leči na vreme ili se leči neadekvatno. Ovo oštećenje tkiva bubrega dovodi do stvaranja ožiljaka u njemu i slabijeg razvoja bubrega, što kasnije može biti uzrok visokog krvnog pritiska i popuštanja rada bubrega. Zato je neophodno svaku UTI kod dece prepoznati što ranije i sprovesti adekvatno lečenje. Ovo podrazumeva i da se kod svakog deteta sa UTI,

otkriju eventualne predisponirajuće abnormalnosti (urođene i/ili anatomske) ili drugi faktori rizika za njihov nastanak. Vezikoureteralni refluks (VUR) je najčešći predisponirajući factor i prisutan je u oko 50% UTI u detinjstvu.
Redovni pregledi i kontrole su obavezni za decu sa UTI.

7. Ponavljane urinarne infekcije (UTI) kod odraslih

Pacijenti sa ponavljanim (rekurentnim) UTI ili neadekvatnim odgovorom na dobro datu antibiotsku terapiju treba da se ispitaju u smislu postojanja predisponirajućih faktora. Može se desiti da postoji zastoj u oticanju urina (opstrukcija urotrakta) ili kalkuloza bubrega, koji, ako se ne leče, predstavljaju rizik za trajno oštećenje bubrega. Zbog toga su rana dijagnoza i lečenje ovih abnormalnosti veoma važni.

8. Ispravno lečenje benignog uvećanja (hipertrofije) prostate (BPH)

Mnogi stariji muškarci sa benignim uvećanjem prostate dugo vremena zanemaruju simptome, pogrešno smatrajući da je učestalo mokrenje ili kapanje urina deo normalnog procesa starenja. Nelečena BPH takođe može trajno oštetiti bubrege. Redovne kontrole i blagovremeno lečenje BPH mogu pomoći da se preostala funkcija bubrega očuva.

9. Ne zanemarujte hipertenziju kod mladih

Visok krvni pritisak se retko javlja u mladosti i uvek zahteva ispitivanje u smislu postojanja primarnog uzroka hipertenzije. Među tim uzrocima, bolesti bubrega su među najčešćim. Dakle, kod svih mladih sa hipertenzijom, obavezno je ispitivanje njenog uzroka – rano otkrivanje i lečenje bolesti bubrega kod njih može sprečiti dalju progresiju kako bolesti bubrega tako i hipertenzije.

10. Blagovremeno lečenje akutne bubrežne insuficijencije (ABI) / akutnog oštećenja bubrega

Neki od važnih uzroka akutne bubrežne insuficijencije (naglog pogoršanja bubrežne funkcije) su proliv, povraćanje, hipotenzija, sepsa, određeni lekovi (NSAIL na primer) itd. Rano i tačno otkrivanje ovih uzroka može da spreči razvoj insuficijencije i trajno oštećenje bubrega.

11. Oprez pri upotrebi lekova

Budite oprezni. Mnogi lekovi koji mogu da se dobiju bez recepta (a naročito lekovi protiv bolova) mogu da oštete bubrege, posebno kod starijih osoba. Ovi lekovi se stalno reklamiraju, ali se o njihovim mogućim štetnim nusefektima retko kada govori. Izbegavajte nekritičnu upotrebu analgetika za glabovolju i generalizovane bolove u telu. Izbegavajte da se sami lečite i nemojte piti lekove bez potrebe ili uzimati raznorazne suplemente. Samo lekovi koje vam prepiše lekar su sigurni. Pogrešno je verovanje da su svi prirodni preparati (Ayurvedski lekovi, kineski čajevi itd.) i dijetalni suplementi neškodljivi. Poznato je da teški metali u Ayurvedskim lekovima mogu da izazovu trajno oštećenje bubrega.

12. Mere prevencije kod osoba sa jednim bubregom

Ljudi sa jednom bubregom mogu da žive sasvim normalno i zdravo. Kao i osobe sa dva bubrega, treba da vode računa o krvnom pritisku, da unose više voća i povrća a manje mesa, da izbegavaju slanu i visokoproteinsku hranu, jednom rečju da jedu zdravo, kao i da izbegavaju situacije u kojima može doći do povrede (tj. direktne traume) jedinog bubrega. Najvažnija mera prevencije jesu redovne lekarske kontrole. Svako bi trebalo da bar jednom godišnje ode kod lekara na pregled i da proveri krvni pritisak, da uradi osnovne analize krvi i urina, kao i ultrazvučni pregled trbuha, odnosno bubrega i bešike (a muškarci - i prostate).

wikipedia
Indian Society of Nephrology
nkf
kidneyindia
magyar nephrological tarsasag